Ministarstvo kulture raspisalo je konkurs za projekte za Specijalizovanu izložbu „Ekspo 2027 Beograd“, u trenutku kada su pojedini konkursi u ovoj oblasti u prethodnim godinama bili ukidani ili neredovni. U isto vreme, umetnici koji su ostajali bez redovnog finansiranja sada se pozivaju da učestvuju u novom, novčano znatno izdašnijem projektu.
„Ova izložba izazvala je brojne kontroverze kako u stručnoj, tako i u široj javnosti. Razlozi za to leže pre svega u činjenici da je oko ovog događaja formiran nacionalni investicioni program ‘Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027’, kao i u usvajanju posebnog zakona (Lex specialis), kojim se omogućavaju odstupanja od postojećih zakonskih procedura, naročito u oblasti javnih nabavki“, ističe Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti i profesorka FDU u Beogradu.
Ona ukazuje da se analizom uslova konkursa uočavaju brojne nepoznanice, pa i anomalije. Ključni problem je, kako naglašava, što konkurs ne sadrži podatak o ukupnom budžetu namenjenom ovoj programskoj liniji. Bez tog podatka nije moguće sagledati logiku raspodele sredstava niti proceniti da li se podržava veći broj manjih projekata ili manji broj većih produkcija. Na tu neizvesnost nadovezuje se raspon finansiranja koji otvara prostor za arbitrarne odluke: od 500.000 do 8.000.000 dinara po projektu. „To je visok iznos za manifestaciju koja traje najviše tri meseca. Ovako širok raspon ostavlja prostor da podobni projekti dobiju maksimum, a ostali mrvice“.
Problem vidi i u načinu na koji su formulisane tematske linije Ekspo izložbe koje smatra da deluju kao preuzete iz korporativnog ili NVO rečnika – „Moć igre“, „Igra(j) za napredak“, „Igrajmo zajedno“. Pojam igre, kako kaže, na prvi pogled nosi pozitivne asocijacije, ali istovremeno otvara prostor za manipulaciju. Podteme poput „Igraj za mentalno zdravlje“ ili „Igraj za otpornost“ oslanjaju se na aktuelne istraživačke agende (well-being, resilience), ali u ovako „maglovitoj“ formi, upozorava, postaju pogodne za politički podobne projekte bez merljivih rezultata.
Dilema je da li da se da legitimitet podsistemu koji je u sistemu velike korupcije sa takođe koruptivnim elementima ili dostojanstveno ostati na margini i čekati fer i korektne uslove
Mirjana Nikolić
Dodatnu nejasnoću, nastavlja naša sagovornica, stvara i procedura odlučivanja. Dok Ministarstvo kulture navodi da o prijavama odlučuje komisija, na sajtu Ekspo 2027 pominju se i konsultacije u kojima učestvuju članovi Saveta za kulturu Ekspo d. o. o. i organizatori konkursa. „Ove informacije unose dodatnu zabunu – da li će sredstva dodeljivati komisija Ministarstva kulture i ministar Selaković ili će se u proces uključiti i članovi Saveta Ekspa i drugi ‚nepoznati organizatori“, upozorava Nikolić i dodaje:
„Konkurs obiluje i operativnim nepreciznostima – kratko vreme koje je ostavljeno za postavke kompleksnih izložbi, nepostojanje jasne specifikacije prostora u kojima će programi biti realizovani, kao i nedovoljno precizni tehnički uslovi, što direktno utiče na pripremu budžeta i izvodljivost projekata. Takođe, ono što je uobičajeno u konkursima Ministarstva kulture jeste da se iz učešća često isključuju republičke institucije kulture. U slučaju specijalizovane izložbe Ekspo, biće veoma teško predstaviti najznačajnije kulturno nasleđe Srbije koje je u posedu Narodnog muzeja, Narodne biblioteke i drugih institucija, zbog čega se otvara prostor da privatna udruženja i agencije, često bliske vlasti, apliciraju i potom od nacionalnih institucija ‘pozajmljuju’ materijal ili angažuju njihove zaposlene za skromne honorare.“
Dok se na institucionalnom nivou otvara pitanje raspodele sredstava, širi kontekst javnih finansija pokazuje izrazito nisku poziciju kulture u budžetu. „Ukupan budžet Republike Srbije za 2026. od 23,4 milijarde evra, za kulturu izdvaja 0,65%“, podseća Predrag Cvetičanin, profesor Fakulteta umetnosti u Nišu.
Prema njegovim rečima, u takvoj strukturi pojedinačni programi dobijaju nesrazmernu težinu u odnosu na celinu sistema: „Maksimalni iznos na konkursu za Ekspo projekte je viši nego neki čitavi u prethodnim godinama“, kaže on, dodajući da se ta disproporcija vidi i na drugim nivoima javnog finansiranja kulture. Kao primer navodi da je na konkursu Ministarstva kulture 2025. za prevođenje reprezentativnih dela srpske književnosti predviđeno 5.272.000 dinara, kao i da su pojedini lokalni budžeti – poput Užica, Vranja i Novog Pazara – višestruko manji od tih iznosa.
Cvetičanin ocenjuje da takva raspodela ukazuje na sistemsku promenu prioriteta u kulturnoj politici, u kojoj se odnosi između pojedinačnih projekata i ukupnog kulturnog budžeta bitno menjaju. Po njegovom mišljenju, potpuno jasno je definisan program uništenja kulture i obrazovanja u Srbiji. On ocenjuje da se u takvoj strukturi prioriteta menja odnos između pojedinačnih projekata i ukupnog kulturnog budžeta, uz posledice po poziciju struke i institucija.
„Zamislite koliko je to besmisleno što se sprovodi“, priča Cvetičanin, smatrajući da je to posledica temeljnog karaktera sistema – potpune deprofesionalizacije: „Vlast ne priznaje ni obrazovne ni stručne kvalifikacije, već se presudnim smatraju političke veze i lojalnost dominantnoj partiji – Srpskoj naprednoj stranci i eventualno koalicionim partnerima. Da li ispunjavate zakonom propisane uslove nije bitno ako ste ’naš’ čovek – ’mi’ ćemo vas progurati da to radite.“
Drugi deo, dodaje, predstavlja neoliberalno urušavanje svega što je javno i svima dostupno. To se, prema njegovim rečima, prenosi i na univerzitete, dok kultura i obrazovanje smetaju jer idu protiv tog programa deprofesionalizacije koji je dubinska karakteristika ovog režima i razlikuje ga čak i od Miloševićevog.
„To nisu slučajnosti, već sistematski program“, ističe on dok posebno problematizuje činjenicu da veliki deo sredstava na konkursima odlazi kulturno-umetničkim društvima, što treba podržati, ali u okviru konkursa za kulturno nasleđe, a ne za savremeno stvaralaštvo. Time se, kako kaže, organizacije koje se bave savremenom umetnošću potiskuju, jer se sredstva namenjena njima preusmeravaju u druge oblasti. Upozorava i da bi, bez pojave donatora iz inostranstva, nezavisna scena mogla da nestane. Takođe, podseća da Sekretarijat za kulturu grada Beograda u godinama kada nije organizovao konkurse, iako je budžetom bilo predviđeno više od tri miliona evra, nije dao uverljiva objašnjenja za izostanak raspodele sredstava.
„Novac je preusmeravan u druge namene, između ostalog za Ćacilend, organizaciju protesta, Dane porodice, bez ikakvog zvaničnog izveštaja o tome gde su ta sredstva potrošena“, veli Cvetičanin.
Kultura i obrazovanje smetaju jer idu protiv programa deprofesionalizacije koji je dubinska karakteristika ovog režima i razlikuje ga čak i od Miloševićevog
Predrag Cvetičanin
Producentkinja Bojana Karajović, direktorka Malog pozorišta „Duško Radović“, prihvatila je poziv da učestvuje u pripremi Specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd. Kako kaže za Radar, cilj joj je da sopstvenim angažmanom doprinese kreiranju što reprezentativnijeg programa u okviru ponude umetničkih sadržaja na samoj izložbi: „Mišljenja sam da ova izložba omogućava akterima kulturne scene čitave Srbije jedinstvenu platformu koja pruža upoznavanje i razvoj novih međunarodnih aktivnosti. Konkretno, činjenica da će određeni umetnički sadržaj biti prezentovan u prostoru u okviru kojeg istovremeno preko 130 zemalja izlaže sopstveno stvaralaštvo neosporno omogućava vidljivost.“
Ona navodi da jedan od zadataka koji je stavljen pred Savet podrazumeva pronalaženje mogućnosti povezivanja projekata koji će biti prezentovani na Ekspo izložbi s projektima drugih zemalja učesnica, kako bi se slični narativi realizovali u isto vreme i time otvorili poligoni za umrežavanje i razvoj budućih zajedničkih aktivnosti.
„Smatram da je to glavni doprinos ove manifestacije, a evaluacija će nam omogućiti uvid u to koliko je umetničkih organizacija, ustanova i pojedinaca prepoznalo ovaj potencijal i iskoristilo ga za dalji razvoj i održivost. Finalno, na ličnom planu, a uzimajući u obzir obuhvat i kompleksnost pripreme i realizacije ovakvog događaja, mislim da je u pitanju jedinstven izazov. U timu Kultura preduzeća Ekspo 2027 angažovane su kolege sa kojima sam imala prilike da sarađujem na realizaciji različitih programa i koje veoma cenim, a koje su izuzetno posvećene istom cilju – što bolja prezentacija srpske kulturne scene u toku tromesečne manifestacije”, naglasila je Karajović, članica Saveta Ekspo 2027.
Očekujemo zaista dobar odziv, kolege su obilazile Srbiju i komunicirale sa zainteresovanim subjektima i pojedincima kojih je ukupno bilo preko dvesta
Bojana Karajović
Na pitanje da li očekuje odziv naših umetnika, odgovara u optimističnom tonu: „Kako se poziv odnosi na sve oblasti umetničkog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, očekujemo zaista dobar odziv. Očekivanja su utemeljena na osnovu svih aktivnosti koje je tim Kultura preduzeća Ekspo 2027 Beograd sprovodio u poslednjih nekoliko meseci. Kolege su obilazile Srbiju i komunicirale sa zainteresovanim subjektima i pojedincima kojih je ukupno bilo preko dvesta. S druge strane, ne možemo zanemariti nepovoljan položaj aktera u kulturi koji nameće rezervisanost i nepoverenje. Nadam se da će sagledavanje pozitivnih aspekata ovog poziva uticati na donošenje odluke o prijavi na konkurs.“
Za rektorku umetnosti Mirjanu Nikolić, ovaj konkurs odslikava šizofrenu situaciju celokupnog projekta Ekspo. Ona navodi da se simulira regularnost i transparentnost i stvara utisak demokratskog procesa, dok je, kako kaže, sasvim jasno da, kao i na drugim konkursima Ministarstva kulture ili Gradskog sekretarijata za kulturu grada Beograda, sredstva dobijaju samo podobni. Takođe, ukazuje da su za nezavisnu scenu rokovi prekratki, tehnički uslovi nejasni, a rizik od naknadnog smanjenja budžeta visok. U takvim okolnostima, kako kaže, umetnici i kulturni radnici nalaze se pred ozbiljnim etičkim izborom između učešća i povlačenja.
„Pravo i mogućnosti za stvaralaštvo u poslednjih nekoliko godina su smanjeni i gotovo ukinuti, a ovaj konkurs se pojavljuje kao nova prilika. Dilema je da li da se da legitimitet podsistemu koji je u sistemu velike korupcije s takođe koruptivnim elementima ili dostojanstveno ostati na margini i čekati fer i korektne uslove. Mnogo je izazova, a kajanje neminovno jer se ne zna šta je veće razočaranje – da li gledati besomučno trošenje sredstava građana na besmislene i projekte osrednjeg kvaliteta ili biti nesrećan zbog nemogućnosti da sopstveni i često vrlo kvalitetni projekti ostanu nerealizovani“, zaključuje Nikolić.
Prijave na konkurs podnose se Ministarstvu do 10. jula 2026. godine. U tom roku biće jasno koliko će umetničke i kulturne organizacije uopšte odgovoriti na poziv u trenutku kada se istovremeno menjaju uslovi i prioriteti finansiranja kulture.
